Patrijarh Pavle ukućanima nikako nije dopuštao jednu stvar! Njegova unuka Snežana otkrila šokantne porodične tajne

Patrijarh Pavle, koji se upokojio na današnji dan pre 15 godina, i posle smrti uživa ogromnu ljubav i poštovanje u narodu. Sećanje na ovog, po mnogima svetog čoveka, njegova unuka pretočila je u knjigu "Moj deda patrijarh Pavle".

Patrijarh Pavle imao je rođenog brata Dušana koji je popoginuo u Drugom svetskom ratu. Snežana Milović njegova je unuka.

Patrijarh je najbližu porodicu posećivao dva puta nedeljno. Sa njima je najčešće obeležavao najveće praznike, Božić i Uskrs.

– Dok sam pisala knjigu polako mi je postajalo jasno da između života mog deda Pope i onoga što je patrijarh Pavle govorio nema nikakve razlike – rekla je prilikom jednog televizijskog gostovanja unuka patrijarha Pavla.

Snežana Milović, koja je po profesiji psiholog, imala je privilegiju da odrasta uz čoveka koga su svi voleli i uvažavali.

– Svaki put kada bi dolazio u posetu porodici, iz svoje torbe, slične onoj koju su nekada nosili đaci, vadio je razne darove. To su najčešće bile bombone, ponekad jabuke ili dunje. Davao ih je uz komentar: "Evo, svakom po jedna, da se ne prejedete". Govorio je da čovek jede da bi živeo, a naopako je ako živi da bi jeo Govorio je da čovek jede da bi živeo, a naopako je ako živi da bi jeo – prisetila se Snežana Milović, prenosi Hello.

– I sam se skromno hranio. Svaki obrok započinjao je i završavao koricom hleba, a sa stola je sakupljao mrvice, zabrinuto podsećajući da ima mnogo gladne dece.

Porodica nije ni pomišljala da će postati patrijarh. Kada je vest objavljena, njegova sestra Agica danima je plakala. Govorila je: "Meni treba brat, neka neko drugi bude patrijarh".

– Plašila se da više neće imati vremena da dolazi. Ali dolazio je kad god je mogao, makar nakratko – ispričala je unuka patrijarha Pavla i dodala:

– Ukućanima nije dopuštao da mu pridrže mantiju jer bi to značilo "ja sam važan". Nije dozvoljavao ni da ga rodbina kolima odveze do Patrijaršije uz izgovor: "Lakše mi je autobusom, ne moram da se saginjem kad ulazim".

– Kako je često pešačio ili se vozio gradskim prevozom, vernici su ga presretali s pitanjima, molbama za savete... Svakog je saslušao. Na svoje probleme i tegobe nije se žalio. Govorio je: "Lako mi je sa mnom". Retko je dozvoljavao, a još ređe tražio, da neko učini nešto za njega lično.

Patrijarh Pavle živeo je asketskim životom. Sam je šio i krpio odelo i cipele, a obavljao je i druge majstorske poslove u Patrijaršiji. Stalno je nešto čitao, pisao je monografije o manastirima, studije, pokretao duhovne akademije...

Mnoge reči patrijarha Pavla i danas se citiraju, a njegova unuka spomenula je i savet koji posebno pamti:

– Govorio je da čovek u nekoj teškoj situaciji treba da uradi sve što može, ali da se ne sekira previše, da ne oboli, jer "sirće grize svoju flašu".

Bonus video:

(Espreso/zenablic/TM)